Ja sam tako jednostavno biće , rekla je i dosula soli niz prste koji plove prostranstvima u kojima, sklopljenih očiju, s kažiprstom na usni, kaže da ne govoriš. I bojama najbližeg pogleda iscrtala ono čemu će da teži dok raspevano golica misli da nikada nije — niti će biti ono…

pa šta ako si pa šta ako ti je ‘pa šta ako si’ razlog milioni raloga nepromišljenog umišljanja, ili smišljanja, bolje umišljanja, koje cupka kao tmurnost nad gradom ili glavi; koje cupkam, a ne smem. koje smem, a ne umem. Uvek je tu koren rešenja. pa šta ako si da sam i da sam, a nisi, pa šta ako si i toliko je tolicnih razloga da u svemu pronađemo obrazloženje Zašto ne, umesto svih da kojima tela vrve

Mesto je tempo U tempu nema mesta za još jedno mesto, sem bliskost, netempirano slučajnu blizinu tuđeg mesta koje ima tempo. Kažu mi nije. Kažu nije, nemoj, ne govori niti širi lažno. Nije lažno! Ne širi lažno, jer ako ti je potrebno mesto da bi imala tempo — onda ne…

ravnopravnost reči u neizgovorenom dahu , sećaš li se, pitaš me, sećaš li se kada si kanula onog jutro, kanula dušom po mojoj, opravši deo, opravivši prošlosti? , sećaš li se kako se toga nismo sećali dok kap nije počela da stvara mrlje po okolnim dušama širivši sve opravljeno to…

ono kad je sve sem Ono, tuđe ono; u magli učinjeno da bude tvoje ono, a nije ništa sem dim tuđih neuspelih, naglih, tupih pomama; Ono, to ono, koje nakon mnogo inertivno-povratnih nada, postane žele u kojem se tope svi pridevi tuđeg: tuđa, tuđ, tuđina, tuđost Začuđenost Ne, samo su zapete tuđih reči izgubile smislenost mojih misli. __ Rekoh ti, ne stavim zapetu da me ti završiš — tada, ali ne, povlačim interpunktivne snage kojima sam te jačala iuzimam štapić među zube

Rupe bez dna, pukotine vremenskih odrednica: u rupi bez dna koja je ništa sem plitkost reakcionog smišljanja; mali treptaj uspavanosti u sred tromosti domišljanja; nepodobnost izbora u opcionom dočekivanju ponuda Definiši potrebo/Definiši odnosno Iskaz: potreba da ono što jeste baš onda kada jeste i kako treba, to i jeste; dozvola…

Kaži mi šta i ja ću i tada kao i do sada ispitati svako tvoje da Kažem ti da, a tvoje davanje na da, u dahu mog daha, guta svaki gest presudnog prihvatanja, dopunjava sa možda, pretapa u stalnost, uranja i dokuva Ne kao mogućnost olakog da Ne kaži mi svako da daj mi samo ono verno i vredno sklapanja, dodavanja, prisvajanja daj mi samo ono koje ti do sada nisam tražila neoblikovano mišlju, porivom da imenujem zajedničnost naših da; daj mi samo

_ Nespretnost mnoštva da uklopi svetove u džepni beskraj. A beskraj sam A beskraj Sam Sam i jesam bez krajnosti sem da beskraju ne dam kraj _ tada se jednom dogodila , da traje

A kaže da je hrabrost vrlina, na božanskom nivou, zapravo. Vrlina na rubu nepromišljene smelosti i kukavičluka: etika hrabrosti, kao povratno-uzročni odgovor (za sve?). Za Aristotela je hrabrost etička vrlina specifično ljudska, čovečja. Iako se u Nikomahovoj etici gospodin A. s posebnim osvrtom bavi hrabrošću kao užom etičkom vrlinom, današnje…